DISCOGRAPHY
Burzum "Belus" 2010
Byelobog Productions
Srpski: Lista pesama
[Translated by SVEM/Zedicitanis]
- Intriga Leuke (Uvod)
- Smrt Belusa
- Reka Zaborava
- Silazak Kaimadaltasa
- Ples mačeva
- Konj iz Kelia
- Zora
- Belusov povratak (Zaključak)
Intriga Leuke (Uvod)
[Instrumental]
"Prasak groma sruši štap,
pogodi glavu crva kamenom,
proputova vrt munjom;
nalazeći granu hrasta."
Smrt Belusa
Čarobnjak se penje na drvo
nalazi stari bol Zemlje,
reže ga u miru jeseni,
bodežom mu odseca srce.
Lišće hrasta pada na zemlju,
čarobnjak priziva duhove!
Lišće hrasta pada na zemlju,
čarobnjak peva svoje bajalice!
Mladica se polaže u laneno platno,
sveti duh hrasta,
čarobnjak osigurava mir u svetu,
plodnost, sunčevu energiju u ruci!
Lišće hrasta pada na zemlju,
čarobnjak priziva duhove!
Lišće hrasta pada na zemlju,
čarobnjak peva svoje bajalice!
Tu je goruća snaga sunca;
Tu je plodni okean Zemlje;
u moćnom magičnom štapu Čarobnjaka;
u živom žezlu kralja.
Reka Zaborava
Pri umirućem suncu i mesecu,
počinje putovanje ka moru senki.
Medved će posmatrati lomaču.
Telo se polaže u kamenu grobnicu.
Iza vela Zemljin plač se čuje;
svetlo leta nestaje,
duh hrasta se polaže u brod,
zima i jesen pobeđuju ponovo.
Doći ću ponovo.
Vratiću se.
Kada duhovi zime postanu slabi.
Vratiću se kući.
Pod zemljom, skriveni svet,
iza oblaka prema zapadu,
završava se dugo putovanje brodom,
gde zima i jesen lumpuju.
Hladno je i tamno u dubinama,
samo senke tamo rastu,
mračno stvorenje se nalazi tamo,
najmračniji užasi.
Doći ću ponovo.
Vratiću se.
Kada duhovi zime postanu slabi.
Vratiću se kući.
Mrtvi počivaju u beloj odeći,
iza teških, hladnih kamenih vrata,
ali ako osluškuješ armiju mrtvih,
nekada ih možeš čuti kako pevaju.
Mrtvi počivaju u beloj odeći,
iza teških, hladnih kamenih vrata,
ali ako osluškuješ armiju mrtvih,
nekada ih možeš čuti kako pevaju.
Doći ću ponovo.
Vratiću se.
Kada duhovi zime postanu slabi.
Vratiću se kući.
Silazak Kaimadaltasa
Telo hrastovog duha, čarobnjakov magični štap.
Čarobnjak sa ključem i maskom,
go i beo, u grobu,
odeven samo pepelom našega sveta.
Duž zidova; duga, oštra koplja.
Na klupama, verižnjače od čelika.
On hoda tiho na vrhovima prstiju,
vidi pepeo požara na podu.
Putujem u najtamnije dubine, gde je sve mrtvo.
U tamnom carstvu humke,
nemi mrtvi sede tamo.
Ne odaj se strahu,
već putuj u napuštena mesta sveta.
Krov je pokriven štitovima,
kacigama, pojasevima, noževima i mačevima;
nad mrkom zemljom kamene dvorane
stvorenje, duh žene.
Putujem u najtamnije dubine, gde je sve mrtvo.
Napolju kontura čarobnjaka na drvetu,
visi, savijajući glavu.
Krava krvari, čuje joj krik,
čarobnjak razveza svoje čvorove.
Čarobnjak sakuplja poklone
koje su mu bledi mrtvi dali,
iz starih tamnih kamenih grobnica
on nalazi najlepše.
Putujem u Kelio.
Putujem u najtamnije dubine, gde je sve mrtvo.
Pojas i verižnjača, kolači i odeća,
kacige i božanska oružja,
rune i stihovi, osušeno voće,
vrata ka grobu su otvorena!
Od vilenjaka, kovača oružja,
do vaskrsenja mrtvih,
onih koji su se borili protiv vuka,
u svetu koji je sad opustošen.
Putujem u Kelio.
Putujem u najtamnije dubine, gde je sve mrtvo.
Ples mačeva
Čas zime je došao,
kada vuk i medved trebaju umreti;
oderi krzno, masku,
zgazi je, kaži zimi; zbogom!
Duhu zime, ti trebaš umreti!
Duhu zime, iskrvari u snegu!
Duhu zime, ja sam leto!
Duhu zime, i ja dolazim!
Vatra i dim, krici i buka;
čarobnjak trči kroz šumu.
Koristi lišće i čađ, mač i čelik.
Uskoro će sunce odozgo zasijati.
Duhu zime, ti trebaš umreti!
Duhu zime, iskrvari u snegu!
Duhu zime, ja sam leto!
Duhu zime, i ja dolazim!
Vatra i dim, krici i buka;
čarobnjak trči kroz šumu.
Koristi lišće i čađ, mač i čelik.
Uskoro će sunce odozgo zasijati.
Duhu zime, ti trebaš umreti!
Duhu zime, iskrvari u snegu!
Duhu zime, ja sam leto!
Duhu zime, i ja dolazim!
Konj iz Kelia
Kada se sneg topi plačemo;
zima je poražena.
Duh hrasta je oslobođen,
duhovi leta su nadvladali.
Kada se sneg topi plačemo;
zima je poražena.
Duh hrasta je oslobođen,
duhovi leta su nadvladali.
Dolazi duh odozdo,
konj iz skrivene dubine,
da pripremi ljude,
ceo naš svet zaplaka.
Dolazi duh odozdo,
konj iz skrivene dubine,
da pripremi ljude,
ceo naš svet zaplaka.
Zora
Prvog nedeljnog jutra proleća
možemo videti armiju ponovo.
Konačno završava žalost.
Zec pretrča preko polja.
Na najvišoj planini na istoku
možeš videti crveno sunce.
Možeš videti i uživati u udobnosti,
sa vrha gledaj kako zemlja rađa.
Sunce je povratilo svoju snagu,
duh hrasta je preporođen.
Sunce je povratilo svoju moć.
Leto je stiglo.
Belusov povratak (Zaključak)
[Instrumental]