DISCOGRAPHY
Burzum "Fallen" 2011
Byelobog Productions
Српски: Cписак песама
[Translated by Pantović Filip]
- С дрвета света (увод)
- Падам
- Пао
- Лудило
- Сваком своје
- Порука
- До пакла и назад (закључак)
С дрвета света (увод)
[инструментал]
Падам
Високо горе у времену стојим;
у зеленој, лепој и топлој,
снажној крошњи, међ' белим небесима,
окружен ретким лепим и пријатељским.
Падам.
Скроз до дна.
Високо горе у времену стојим;
на врху крошње дрвета света.
Са врха падам из времена;
доле у бездан, у празно и безвремено.
У паду се кора дрвета мења.
Гране и гранчице, лишће и плодови,
пролазе крај мене великом брзином.
Корење и тло ми се приближавају.
Моје време истиче негде другде.
У смрт, из смрти.
У живот, из живота.
Низ и преко реке
која нема извор.
У тмину, из тмине;
у студен, из студени.
Кроз време, из времена;
тамо где се божанства осмехују.
Пијем из реке заборава,
неуквашен веслам преко мора мржње;
пловим са ветром у леђа,
до краја, почетка и значења божанских моћи.
Пао
Дођи смрти, драга смрти;
дај ми решење свих загонетки;
дај ми кључ и чаробни штап,
одмрси све чворове света.
Зашто у смрти, пријатељу мој, и само у смрти?
Зашто зарањаш у реку заборава?
Зашто у тмини, пријатељу мој, и само у тмини,
тражиш пријатељску топлину светла?
Пусти ме да отворим закључану собу,
пусти ме да стресем скривене руне,
пусти ме да хитнем копље своје,
у хладно срце трола.
Зашто у смрти, пријатељу мој, и само у смрти?
Зашто зарањаш у реку заборава?
Зашто у тмини, пријатељу мој, и само у тмини,
тражиш пријатељску топлину светла?
Овде је прво била смрт.
Заборав ће увек побеђивати.
Тмина је родила светло.
Шта још желиш да знаш?
Смрти, драга смрти! Смрти, моја смрти!
Заборав ме узео.
Тмина се спустила заувек.
Шта још могу да знам?
Дођи смрти, драга смрти;
дај ми решење свих загонетки;
дај ми кључ и чаробни штап,
откључај сва закључана врата света.
Овде је прво била смрт.
Заборав ће увек побеђивати.
Тмина је родила светло.
Шта још желиш да знаш?
Смрти, драга смрти! Смрти, моја смрти!
Заборав ме узео.
Тмина се спустила заувек.
Шта још могу да знам?
Лудило
Престрашена авет у сенкама,
одрпана и сиромашна, али прелепа и богата,
уплашена и искривљена, али не и јадна;
крије се најбоље што може.
Већина је мрзи,
али је најбољи воле.
Радо путује дуго и далеко,
корача сама, боса по прашини,
непроходним путевима, запуштеним стазама,
животињским траговима и опасним јазбинама.
Иде горе, ка рубу небеса
носећи кофу пуну лудила.
небеса се почеше цепати када она стиже;
стадо оваца утихну.
Светла коса, лукави осмех,
плави поглед иза њеног шала,
кожа бела као млеко, зуби бели као креда.
Њен смех плаши већину нас.
Сваком своје
Пратим свог коња, у шуму.
Крварим; мокар од своје крви.
Стопала ми постају све тежа и тежа;
јак бол у боку.
Панталоне су као гипс
око мојих ногу, где се крв осушила.
Падам, али поново устајем.
Тетурам се, храмљем, посрћем, падам.
Мој лов се завршава, у мокрој маховини
поред усамљене обале месечевог језера.
Усамљена обала месечевог језера.
Усамљена обала месечевог језера.
Зашто морам искушавати своју судбу изнова и изнова?
Зашто морам заборавити на бол када се рана зацели?
Зашто се морам навићи на уништено тело?
Зашто морам заборавити где сам пао прошли пут?
Зашто морам заборавити? Зашто морам заборавити?
Зашто морам осећати стари бол поново (и поново и поново...)?
Једном, сада, не могу да устанем поново.
Остајем тамо, у мокрој маховини, сам и умирем.
Не могу да устанем нити то желим.
Месец се огледа на површини језера и намигује ми.
Месец ми намигује.
Месец ми намигује.
Светлост се појачава.
Богиња месеца ми прилази.
Више ми није хладно.
Греје ме месечина.
Зашто морам искушавати своју судбу изнова и изнова?
Зашто морам заборавити на бол када се рана зацели?
Зашто се морам навићи на уништено тело?
Зашто морам заборавити где сам пао прошли пут?
Зашто морам заборавити? Зашто морам заборавити?
Зашто морам осећати стари бол поново (и поново и поново...)?
Више ми није хладно.
Греје ме месечина.
Више ми није хладно.
Греје ме месечина.
Порука
Нека стрела путује од бога до бога,
широм света.
Нека се пошаље стрела од куће до куће,
целом духовном роду.
Сваком детету божанског рода.
Сваком духовном човеку.
Дошло је време секире, и време стреле.
Дошло је време копља, и време мача.
Узми свој оклоп, и шлем.
Узми свој штит, и мач.
Богови прошлости се уздижу,
из сећања божанске крви.
Неупрљани. Незагађени.
Црвено злато духовне баште. Они су још овде!
Почуј звук рога како зове,
сваког духовног човека.
Почуј како ветар завија;
духови из земље прошлости.
Добри духови из дубине ума,
до којих никада није допро пустињски бог,
из старих извора прадомовине,
из старог Урда.
Прелепе Валкире. Напред за народ и прадомовину.
Енхерјари. Окупите се за борбу у земљи духова.
Сви. Напред за нашу крв и целу нашу земљу.
Војско напред! Војско марширај!
Нека стрела путује од бога до бога,
широм света.
Нека се пошаље стрела од куће до куће,
целом прелепом роду.
Богови прошлости се уздижу,
из сећања божанске крви.
Неупрљани. Незагађени.
Црвено злато духовне баште. Ми смо и даље овде!
Добри духови из дубине ума,
до којих никада није допро пустињски бог,
из старих извора прадомовине,
из старог Урда.
Убијте непријатељску кукавичку гомилу;
дивове и тролове,
чаробнице и оне који крше заклетву.
Нека њихова крв оплоди наше тло.
До пакла и назад (закључак)
[инструментал]